Драган Чавић за Фронтал: Додик је годинама кандидат за градоначелника Бањалуке

У ексклузивном интервјуу са предсједником НДП-а Драганом Чавићем, разговарали смо о економској ситуацији у Републици Српској, стању унутар Савеза за промјене и локалним изборима у Бањалуци.

Шта су највеће бољке тренутне економске политике Владе РС и на који начин бисте Ви, да сте у могућности, покушали ријешити исте?

Потпуна импровизација. Доношење рјешења без икаквог стратешког циља. Приоритет њихове економске политике је буџет, док је свугдје у нормалном свијету буџет секундарни приоритет. На првом мјесту је развој привреде, развој индустрије, општи развој. Сви ти приходи који долазе у буџет су само посљедица развоја, или пак неразвијености. Ми имамо мале приливе у буџет зато што смо неразвијени. А што више стављамо притиска на реални сектор, на привреду, оптерећујемо је више порезима и доприносима па су шансе за тржишну конкурентност мање, а то значи и да су шансе за преживљавање у реалном сектору мање. То је таква политика да је приоритет свих приоритета стављен на пуњење буџета. Данас да је напуњен буџет редовним приходима, он не може да покрије 50% потреба које су популистички прописане, кроз популистичке законе који прописују права која се не могу реализовати реалним приходима из буџета. Тај испразни популизам произвео је посљедицу гдје Влада покрива само дио обавеза, не може све да покрије те се кредитно задужује, и ушла је у фазу гдје се кредитно задужује да би враћала кредите, односно у једно типично дужничко ропство, врзино коло из којег уопште неће бити лако изаћи у скорије вријеме.

Шта је по Вашем мишљењу рјешење изласка из тог “врзиног кола“? Поменули сте улагања у привреду, реални сектор, општи развој?

Потпуна промјена односа према пореској политици. Драматично смањење директних пореза, дакле пореза који оптерећују реални сектор и плате запослених, и диференцирање, односно индиректне порезе, ПДВ – то је повећање стопе али не због тога да би се повећала укупна маса прихода већ да би се одржала на постојећем нивоу, с тим што би те стопе морале бити диференциране да се терет пореског оптерећења пренесе на оно што је луксуз, оно што не спада у редовни пакет потреба обичног човјека. Нижим стопама би се растеретио обичан човјек. Ефекти су такви да у овој варијанти би људи имали могућности за већу потрошњу јер би добијали већу нето плату, која би била порески мање оптерећена, а други аспект је повећање куповне моћи грађана која би подстицала и оне који производе ради продаје. Комплекснија је нешто ова прича, али суштина је ту. Говорио сам више пута, да сам на њиховом мјесту (владајућих), прво бих прекинуо све популистичке мјере, те се вратио на комбиноване мјере, што значи реструктуирање пореза, реструктуирање дуга и кредитних обавеза. Потребно је на минимум свести кредитна задужења ради административних потреба, те се искључиво фокусирати на подстицај развоја и запошљавања. Смањити значајно дисбаланс у платама између реалног сектора и администрације, смањити драматично трошкове администрације у свим сегментима. Најбаналније – зашто сваки министар мора да има службени аутомобил и возача, зашто не би Влада РС имала неколико аутомобила који користе сви министри, нису ваљда сви на путу истовремено? Затим, укинути права чиновницима, савјетницима и не знам коме, да користе такве бенефиције које нису примјерене нашем стању у друштву. Кад кажем Владу, мислим на све институције, Кабинет Предсједника, Народну Скупштину, локалне заједнице, јавна предузећа… Потребно је елиминисати непотребну и нерационалну потрошњу, која је манифестација хира и обијеса, а не манифестација потребе, и то је реално могуће. Администрацији плату везивати искључиво за ефекте рада. Мјерљиви су ефекти и њиховог рада. Буџет треба да одахне од тог силног притиска којег има за исплату плата.

Снажно сте критиковали пријаву коју су анонимна лица поднијела против Драгана Мектића. С обзиром да се ви залажете за откривање свих противзаконитих афера, можете ли објаснити зашто сте се толико успротивили овој пријави?

Ја сам дао јавно кривичну пријаву, не тајну, нисам се крио иза била кога. Ја, као особа позната јавности, поднесем пријаву да бих показао своју преданост за провођење закона, и она 3 године није на дневном реду. А анонимна пријава ове врсте, која је потпуно бесмислена, добије карактер приоритета, у коме је потпуно јасно да је циљ дискредитовати једну особу, због његових активности на мјесту на којем ради. Најкраће речено, то је отприлике однос “Ти водиш истраге? Е сад ћеш да видиш како је под истрагама.“ Ја сам ту могућност најавио, и рекао да је то опција коју ће режим примјењивати, прије 5-6 мјесеци. Најавио сам да ће власт у Републици Српској користити механизме које посједује да утиче на правосуђе у Српској, отварајући процесе против оних који им стварају највеће проблеме откривањем криминала и корупције у РС од стране институција БиХ.

У јавности се некако стекао утисак да је од преузимања власти Савеза за промјене у Сарајеву опозициони кадар сведен на Вас, Бореновића, Вукоту Говедарицу и да сте ви једини који “нешто раде“. Ваш коментар?

Мислим да је то перцепција која се не може оспорити, због тога што је то тачно. Ја бих био срећнији да је другачије, али није. Нажалост, Савез за промјене нема кохерентну структуру на којој ја инсистирам дуго времена. Ми смо формално направили неки оквир, али га нисмо реализовали у обиму у којем је потребан, тако да је та перцепција неминовна, и лоша је по СзП. Губимо на убједљивости зато тога што не користимоо све капацитете најјачих људи СзП-а, да се доминанто бавимо проблемима који су везани овдје, за Републику Српску. Моја највећа замјерка Савезу за промјене је што дјелује на принципима политичке реакције, а не на приницпу политичке акције.

Има ли назнака да ће се то промијенити?

Неминовно је да се то промијени, иначе ће бити великих проблема са поимањем људи који ово све посматрају и имају интереса да виде гдје то Република Српска иде, и неће имати довољно повјерења у то да постоји план – шта даље кад оду ови? Није довољно жељети да ови (владајући) само оду (с власти). Мора се рећи шта радити послије.

Зашто Савез за промјене још увијек није изашао са конкретним именима потенцијалних кандидата за градоначелника Бањалуке, али и других већих градова?

Моје лично мишљење да смо већ требали да имамо договор по овом питању. Ми га још увијек немамо. Разлози су везани за унутарпартијске односе у Савезу, те компликације односа чланица Савеза на локалном нивоу. 64 различите општине, 64 различита односа.

Недавно сте најавили распуштање свих општинских одбора НДП-а, који се не буду држали договора Савеза за промјене за локалне изборе, који подразумијева досљедно коалирање странка окупљених око СЗП-а.

Потпуно је бесмислено ако то не радимо сви у Савезу. То је наивно и непотребно и штетно. Ми немамо договор. Ја вам могу рећи одлуку главног одбора. Оне одборе који не проводе одлуке главног одбора ћемо распустити и на њихово мјесто поставити људе који ће спроводити претходно донесене одлуке. Али немамо информацију да то имају наши партнери из других странака. Ми немамо још увијек договор, да га имамо, реализовали би своје одлуке.

У посљедње вријеме примјетно је интензивирање односа између премијера Србије Вучића и предсједника РС Додика. Имајући у виду да су се доста чешће сусретали предсједник РС и премијер Србије, него нпр. Додик и Николић, мислите ли да овај однос може некако да утиче на локалне изборе у Српској, и ако да – у којој мјери?

То је потреба избора, кориштење одређених прекодринских капацитета за властиту промоцију. Не видим ништа друго ван тог контекста, нити сам сигуран да постоји други контекст ван тога. То озбиљно може имати утицаја на локалне изборе. Под фирмом ја вршим власт, састајемо се на институционалном нивоу, то се не ставља у контекст међустраначких односа, а производи рефлексију на позиционирање странака. Користе то и један и други. Мислим да ништа друго осим тога и не постоји, у овом тренутку је потреба и Додика и Вучића. Па није Николић на изборима, Вучић је.

Овај интензитет који је виђен до сада и који ће трајати, јако је битан за неку општу причу која ће доћи пред локалне изборе. Можемо очекивати утицаје на емотивна и танана осјећања Срба, одласке у Русију и Србију и Додика као предсједника и његових сарадника који врше власт, те манипулисање осјећањима, која су увијек ирационалне природе.

Да ли се СзП на неки начин “уплашио“ изгледне кандидатуре за градоначелника Бањалуке Игора Радојичића?

Будући да ја словим као човјек који је у игри за кандидата СзП-а у Бањалуци, из свог угла могу рећи да ме апсолутно не интересује ко ће бити кандидат. За мене је кандидат за градоначелника Бањалуке годинама Милорад Додик. Све ово остало су само његови микрофони. Нису ни појачала. Он је и појачало, он је и звук, они само преносе звук. Немам никаквих зазора од тога ко ће бити кандидат, физички. Он има своје тијело и своју главу, али његове потезе детерминише увијек мишљење Милорада Додика, предсједника СНСД-а. Тако је скоро двије деценије. Кад кажем Милорад Додик мислим два у једном, то је и Небојша Радмановић. Они градом владају разним сферама подијељеног утицаја, преко различитих људи, свим аспектима организације града. Једну половину држи Небојша Радмановић, другу Милорад Додик. Сви ови градоначелници од Драге Давидовића до Слободана Гаврановића, било кога трећег, потпуно неважно – они су само извођачи радова. Њихов маневарски простор за било какво доношење рационалне одлуке је врло сужен, готово да не постоји. Чим почну мислити својом главом, и доносити аутономне одлуке, јер су за исте одговорни, они долазе у конфликт са својим шефовима странака, као што је то случај у овој фази са Слободаном Гаврановићем. Чим почне доносити аутономне одлуке, супротно захтјевима разноразних сивих еминенција и њихових политичких шефова, одмах проблем. И гдје је кључна разлика између мене и Игора Радојичића? Мени није шеф Милорад Додик. Он је задњи који ми може бити шеф.

Извор: Фронтал

Разговарали: Александар Попадић, Стефан Благић