Црнадак: Декларација о опстанку српског народа не би требала бити препрека у односима БиХ и Србије

 

У интервјуу за Анадолу Агенцy Игор Црнадак, министар иностраних послова БиХ говорио је о сарадњи БиХ са Србијом и Хрватском, односима с Косовом, будућим корацима европских интеграција БиХ…

 

Декларација о опстанку српског народа не би требала бити препрека у односима БиХ и Србије

 

САРАЈЕВО (АА) – Не мислим да нацрт заједничке декларације РС-е и Србије о опстанку српског народа треба да буде разлог да имамо неку нову препреку у развоју односа Босне и Херцеговине и Србије, рекао је у интервјуу за Агенцију Анадолију (АА) Игор Црнадак, министар иностраних послова Босне и Херцеговине.

„Нисам видио декларацију, али из онога што сам чуо као неку врсту најаве, прије свега од предсједника Србије Александра Вучића, мислим да се ту не ради о нечему што би требало било кога узнемирити. Ради се, колико сам схватио, о односу, прије свега, према културном идентитету, језику и сличним стварима који се односе на Србе који живе не само у БиХ него читавом региону. Тако да заиста не мислим да то треба да буде разлог да имамо неку нову препреку у развоју наших односа. Врло је важно, ја бих се усудио рећи, да је можда за развој односа у регији од изузетног значаја да се успоставе још бољи и што је најважније, стабилни односи између Србије и БиХ, односно Срба и Бошњака као народа“, рекао је Црнадак.

 

Лакше до рјешења за границе са Србијом него Хрватском –

 

Црнадак је навео и да се нада се да ће у овој години барем нешто од ствари које су отворене бити ријешене у односима између Босне и Херцеговине и Хрватске.

„Међутим, не дијелим мишљење једног дијела јавности које је у посљедње вријеме Хрватску покушавао да стави у неки негативан контекст што се нас тиче. Разумијем интерес за хрватски народ који живи у БиХ, наравно поред једног општег интереса да БиХ напредује и да као први сусјед Хрватске буде што боља у наредном периоду. Они су били укључени у ове активности које се тичу измјене изборног законодавства. Покушавали су да на неки начин допринесу рјешењу. Међутим, то је ствар која може да се ријеши само и искључиво код нас. Одлуке морају донијети наше институције и мислим да ће и ова година, која је изборна, ипак показати да ћемо с Хрватском имати, исто као и са Србијом, односе који ће бити у узлазној путањи“, нагласио је Црнадак.

Било би добро, каже, да су БиХ и Хрватска већ ријешили питање постизања споразума о граници.

„Међутим, ту постоји неколико тих тачака које не иду лако. Видјели смо да смо имали проблем и са Србијом да се постигне договор, гдје је ситуација много једноставнија. Тако да на питању граница ствар је неизвјесна и не бих се усудио да прогнозирам када ће се то ријешити“, навео је Црнадак.

Истакао је да сматра да је БиХ по питању граница у ближем односу са Србијом него Хрватском.

„Био сам присутан и на разговорима који су били у Београду током предсједничке посјете и сусрета чланова Предсједништва БиХ и предсједника Србије. Мислим да су ту ствари близу. Видјет ћемо да ли ће постојати енергије, и ако хоћете, једним дијелом чак и храбрости, прије свега у Сарајеву да се овај договор постигне. Могу заиста само да позовем и апелујем да се то деси, јер мислим да се ради и о снажној поруци. Јер, постизање договора око границе између Србије и БиХ је само по себи снажна порука, али уз то не треба заборавити да се рјешава неколико врло практичних проблема људи који тамо живе. И због тога се искрено надам да ћемо то завршити ове године“, казао је Црнадак.

 

Неће бити признања и укидања виза за грађане Косова –

 

Када је у питању однос БиХ и Косова, рекао је Црнадак, сматра да је однос који сада имамо нешто што не би требало мијењати у овој фази.

„Сигуран сам, што се тиче нас који долазимо из РС-е, да се неће доносити другачије одлуке када је у питању признавање Косова. Међутим, наша је жеља да живот тече, да живот иде даље. Са стране Босне и Херцеговине је то тако. Могу да кажем, не само у име партије (ПДП-а) или блока (Савеза за промјене) из кога долазим, јер то осјетим и код других, у БиХ сви желе да живот функционише, да се неке практичне ствари рјешавају, да се путовања и добијање визе одвијају на једноставнији начин, да економски и трговински токови боље функционишу и читав низ других ствари“, наводи Црнадак.

На крају крајева, истиче, имамо много случајева у свијету гдје одређена статусна питања нису ријешена, међутим економија, живот теку, развијају се и иду даље.

„Мислим да би то требао бити случај и овђе. С тим да бих још додао да је заиста од пресудног значаја за добробит цијелога региона да се постигне коначан договор Београда и Приштине. Надам се да ће ту бити разумијевања, да ће постојати једна врста схватања са свих страна које су у то укључене, да тај договор мора бити такав да заиста нико из те приче не може да изађе као поражен. Ми ту имамо заиста висок степен разумијевања за позицију Србије. Мислим да начин на који смо се ми поставили као институције у БиХ према питању Косова да то не може бити никакав, ни у којем случају разлог некаквих односа који би се покварили или да дође до некаквих шумова у нашим односима убудуће. Напротив, мислим да имамо став и позицију коју Србија поштује и цијени“, нагласио је Црнадак.

Истиче да БиХ има сада врло нефлексибилан визни режим у којем практично министар иностраних послова БиХ сваку визу за грађане Косова лично потписује.

„Морам рећи да ево за непуне три године колико сам министар нисмо нити једну визу одбили. Дакле, не користимо то као неку врсту блокаду за људе који долазе са Косова, односно желе да дођу овђе и раде посао због којег би дошли. Међутим, ми смо неколико пута понављали, и ево и сада кажем, да би било потребно да на нивоу експерата у једном неутралном окружењу, највјероватније уз неку врсту спонзорства ЕУ, дође до техничког договора и споразума на начин како то урадити. Ми смо више пута то иницирали, но није било одговора са косовске стране. Мој утисак је да једноставно не постоји неки велики интерес, највјероватније из разлога што би Приштина хтјела потпуно укидање виза, што у овом тренутку очигледно није могуће. Мислим да би било добро за све да до таквог једног састанка дође и да добијемо либерализацију визног режима и уопште начина путовања за људе који иду из БиХ на Косово и обратно“, поручио је Црнадак.

 

Пут Сарајево – Београд шанса за развој односа

 

Градња аутопута и брзе цесте између Сарајева и Београда би, каже министар иностраних послова БиХ, значила много за унапређење односа двије државе, посебно економских.

„Први ја, који као министар имам одређену логистику, избјегавам да идем аутомобилом осим кад баш немате другу опцију. Сви знамо колико је то уствари тежак и лоше повезан пут, односно релација. И не треба много објашњавати колико је значајано да повежемо Београд и Сарајево. Мислим да је то врло паметан потез с турске стране у овом троуглу да подрже нешто што је међу најважнијим стварима у овом тренутку, да се инфраструктурно додатно повежу Србија и БиХ. У овом моменту имамо подршку за обје трасе. Врло оптимистично звучи то што смо чули и од турске стране, што смо чули и од министра комуникација и промета БиХ Исмира Јуске. Међутим, знамо како је с тим великим пројектима који много коштају и који укључују велики број процедура. Ту се увијек нешто може закомпликовати тако да ово што сада видимо то је нешто што, ако се реализује имат ће јако добар ефекат. Али, ево видјет ћемо какав ће бити темпо реализације ових идеја“, цијени Црнадак.

Каже да је врло тешко дати једноставан одговор на то да ли се дефинисањем двије трасе пута Сарајево – Београд задовољавају интереси свих у БиХ.

„Јер, када се отворила прича о трасама видјели смо да ту имате различитих мишљења и унутар поједних народа и унутар појединих регија, и између ентитета, па чак и између појединих општина. Тако да мислим како год да се направи бит ће оних који су незадовољни. Али, ако се ово реализује, ово договорено на овакав начин са та два правца мислим да ће већина људи моћи бити задовољна“, сматра Црнадак.

 

Кандидатски статус прије 2019. него ове године –

 

Министар иностраних послова БиХ каже како не може гарантовати кандидатски статус БиХ у ЕУ током 2018. године.

„Врло сам опрезан с роковима. Разговарао сам са шефом Делегације и специјалним представником ЕУ у БиХ Ларсом-Гунаром Вигемарком након што је окончан посао усвајања одговора на Упитник Европске комисије. Разговарали смо о тој даљњој перспективи. Мислим да се не требамо превише залијетати с терминима. Много је важније да будемо спремни да радимо даље ствари. Сигурно ће бити један број додатних питања. Мислим да то нећемо моћи избјећи. И мислим да се треба на то фокусирати“, поручио је Црнадак.

Каже да, што се тиче Министарства иностраних послова БиХ, већ предузимају активности које су много интензивније него до сада.

„Јер, били смо нажалост у периоду 2017. године, поготово у другој половини у једном вакуму гдје нисмо имали резултате и чак би било контрапродуктивно да смо имали тада неку велику офанзиву према глваним градовима земаља чланица ЕУ. Међутим, сада се ствари мијењају. Ми ћемо преко наших ДКП-ова који покривају земље чланице ЕУ, али и у мојим директним контактима с колегама министрима из ових земаља направити заиста снажан, позитиван притисак да након наших одговора сљедећи кораци дођу што је могуће брже. Можда, ако бих морао да се дефинитивно опредјелим, рекао бих да је можда реалније да кандидатски статус буде почетком 2019. године него у овој години“, нагласио је Црнадак.

 

Стратегија Европске комисије може бити и шанса за БиХ

 

Постоји могућност, наводи Црнадак, да у БиХ дође до пада подршке грађана уласку у ЕУ након објаве Стратегије Европске комисије за Западни Балкан, а у којој се за БиХ почетак преговора процјењује тек за 2023. годину.

„Тај пад је могућ, прије свега што ми имамо јако високу подршку. И она се тешко задржава на тако високом проценту. Међутим, не мислим да би ова Стратегија Европске комисије одмах требала да донесе тако негативан ефекат. Што се тиче Стратегије Европске комисије видјели смо да су и у ЕУ различите оцјене. Многи би жељели да је она била ефективнија око некаквих будућих корака када је у питању перспектива чланства нас који смо апликанти. Петер Сијарто, министра иностраних послова Мађарске, је ту био најдиректнији. Тако да с те стране је очигледно да се покушаво направити неки баланс. Да ли се успјело то ће показати вријеме. Али, оно што је из нашег угла важно, издвојио бих три ствари“, рекао је Црнадак.

Као прво, истиче, је да се ипак одустало од концепта који је био катастрофалан, а то је да се ових шест апликаната Србија, Црна Гора, Македонија, Албанија, БиХ и Косово подијеле у три групе по два.

„Онај модел 2+2+2 би заиста био нешто лоше и мени је драго што се од тога одустало. Дакле, иде се на индивидуално мјерење прогреса сваке од земаља. Што се тиче другог дјела, мислим да је веома важно да је прецизно дефинисана и то с постепеним порастом финансијска подршка из претприступних фондова за сваку од наредне три године. И трећа ствар која је за нас посебно важна је што БиХ као и друге земље које се третирају у Стратегији Европске комисије није добила некакву годину у којој ће се рећи, ево ви тада улазите, али није добила ни било какво ограничење. Према томе простор је потпуно отворен. Опредјељење да је ЕУ потпуно отворена за нове чланове из овог региона је најчвршће до сада потврђено и индиректно је речено немате ограничења брзине. Колико будете ви могли ићи брзо толико брзо ћете се и кретати према ЕУ. Тако да су то неке најважније ствари из мог угла“, цијени Црнадак.

 

Одлуке институција РС-а нису пресудне за активирање МАП-а

 

Ових дана се, каже Црнадак, води врло интензивна расправа око БиХ и активирања МАП-а међу земљама чланицама НАТО-а.

„Имам један дио информација и формалних и неких неформалних. Расположење је генерално много боље него прије шест мјесеци. Не мислим да су ствари везане за одређене одлуке институција РС-а, о војној неутралности и најаве око повлачења потписа са одлуке о активацији МАП-а, нешто што ће пресудно утицати. Највећа препрека је био фамозни услов књижења перспективне имовине. Ја ћу и ову прилику искористити да кажем да мислим да је то био погрешан услов и непотребан услов у околностима у којима су и Министарство одбране БиХ и Оружане снаге БиХ имале пуни приступ свим локацијама без икаквих трошкова, без икаквих ограничења. Али, шта је ту је. Мислим да ће од тога, књижење, највише зависити да ли ће процјена чланица бити да и на том пољу постоји, како они то често кажу, задовољавајући прогрес. Јер, ове друге ствари интензивна сарадња у разним областима са НАТО-ом, наше учешће у НАТО вођеним мисијама, документ Преглед одбране који је завршен, смањивање броја војника… су реализовани. Дакле, практично све друге ствари су тамо гдје требају бити. Мислим да ће се на овом питању око књижења војне имовине то заснивати, та коначна одлука“, истакао је Црнадак.

Не може, наводи Црнадак, да каже прецизно хоће ли или неће доћи до активације МАП-а за БиХ у овој годиони.

„Али, сада ствари стоје позитивније ако тако могу рећи за БиХ када је у питању активирање МАП-а него прије шест мјесеци. Мислим да је неки моменат када би то требало бити јасно Самит НАТО-а који ће бити овог љета. Па ћемо видјети“, поручио је Црнадак.

 

Изборни процес не смије бити угрожен-

 

Истиче да се искрено нада да изборни процес у БиХ није угрожен. Јер, у БиХ, наводи, многе ствари не функционишу како треба али, та једна извјесност, предвидљивост избора, прве недјеље у октобру сваке четврте године је једно демократско достигнуће које не би смо смјели изгубити.

„Сваки пут смо до сада то имали. Било је одређених проблема у имплементацији појединих избора, али у суштини редовност и потпуна извјесност у њиховом одржавању по законом утврђеној динамици је једно значајно демократско достигнуће. Ја се надам да нико неће ићи у смјеру да то угрози. Свакако би било добро да се постигне политички договор у ФБиХ. То би било заиста нешто што би много релаксирало ситуацију. Мислим да сви треба да дају неки свој допринос. У овом конкретном случају странке и политичари који долазе из РС-а су најмање укључени из разлога што се третирају ствари које се односе на релације унутар ФБиХ као ентитета. Међутим, могу слободно да кажем у своје име да сматрам да и са наше стране ће бити један конструктиван приступ и у оној мјери којој се може подржати некакав договор да ћемо то сигурно урадити“, става је Црнадак.

Мијешање међународне заједнице, цијени Црнадак, нам никада није донијело добро, па не би ни када је у питању промјена изборног законодавства у БиХ.

„Када смо год имали ситуацију гдје се игра на карту хајде да ми ово некако развучемо па ће доћи странци и ријешити питање за нас то је доносило увијек додатне напетости и лоша рјешења. Према томе ја мислим да је једини излаз из овога одлуке домаћих институција и рјешења око којег ће се постићи политички договор унутар земље“, поручио је Црнадак.

 

Трилатерални састанци шансе за унапређење економске сарадње

 

Истакао је да је трилатерални састанак министара вањских послова БиХ, Хрватске и Турске потврђен, али теме и догађај су у фази припреме.

„Оно што је очигледно да ћемо гледати да пронађемо начине за отварање нових варијанти економске сарадње у овом троуглу. Сигурно ће се разговарати и о предсједничкој трилатерали која би требала да се деси током ове године. Видјет ћемо шта ће још бити теме. Али, у сваком случају мислим да је ово једна добра ствар јер се први пут ево дешава у овом формату код нас. Углавном су ови догађаји организовани у Њујорку, гдје је био у септембру прошле године током Генералне скупштине УН-а. Ово што ће се десити у БиХ је заправо реализација те идеје да почнемо с редовним састајањем и овдје на простору ових земаља које су укључене. Дакле, и у троуглу са Србијом и Хрватском“, нагласио је Црнадак.

О томе шта ће БиХ предложити као теме за трилатерални састанак крајем фебруара у Мостару с Хрватском и Турском, каже Црнадак још ће се видјети.

„Имамо одличан ефекат који је дошао из трилатерале са Србијом. Имамо неколико ствари које су врло ефектне за БиХ када је у питању билатерални економски однос и трговински однос с Турском. Видјет ћемо да ли су то неки од тих већ постојећих ствари које имамо или шта ће се још моћи проширити. Видјет ћемо и шта ће се ту наметнути евентуално од неких политичких актуелних тема. Тако да у наредним данима ћемо имати јаснију слику око тема за овај састанак“, поручио је Црнадак.

 

 

 

The post Црнадак: Декларација о опстанку српског народа не би требала бити препрека у односима БиХ и Србије appeared first on Партија демократског прогреса.